Заштита материнства почиње у трудноћи

Живимо у чудном времену када су у јавности пренаглашене споредне и маргиналне појаве, а најважније су често маргинализоване. Тако да се изненадимо (пријатно) када видимо нека једноставна решења која осликавају тачно суштину ствари. Међу њима је кратка и јасна одредба новог Закона о раду из 2014. године којом заштита материнства запослених жена почиње у трудноћи – што је правилно.

Наиме, жена у тренутку порођаја доноси на свет бебу, новог човека, малог човека (на енглеском delivery=трудноћа или испорука) кога је пре тога носила у својој утроби девет месеци (понекад и нешто краће). Период трудноће је веома важан за здравље и мајке и бебе што лекари одлично знају, а наравно и саме мајке. Неповољни утицају у трудноћи могу оставити трајне негативне последице на здравље мајке или детета. Одувек је у свим цивилизацијама брига за трудне жене, тојест у благословеном стању била приоритет и подразумевала се.

С обзиром на све наведено тражимо и да заштита детињства почне у трудноћи у периоду када је беба у стомаку мајке и да се абортус као прекид трудноће на најгори и најсуровији могући начин – убијањем бебе – стави у целом правном поретку Србије изван оквира легалности. Логика, морал, биологија и правна логика нас упућују на то.

http://paragraf.rs/propisi/zakon_o_radu.html

http://minrzs.gov.rs/cir/dokumenti/rad/zakoni

ЗАКОН О РАДУ
„Службени гласник РС“ бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14

4. Заштита материнства

Члан 89.
Запослена  за време трудноће и запослена која доји дете не може да ради на пословима који су, по налазу надлежног здравственог органа, штетни за њено здравље и здравље детета, а нарочито на пословима који захтевају подизање терета или на којима постоји штетно зрачење или изложеност екстремним температурама и вибрацијама.
Послодавац је дужан да запосленој из става 1. овог члана обезбеди обављање других одговарајућих послова, а ако таквих послова нема, да је упути на плаћено одсуство.

Члан 90.
Запослена  за време  трудноће и запослена која доји дете не може да ради прековремено и ноћу, ако би такав рад био штетан за њено здравље и здравље детета, на основу налаза надлежног здравственог органа.
Запослена за време трудноће има право на плаћено одсуство са рада у току дана ради обављања здравствених прегледа у вези са трудноћом, одређених од стране изабраног лекара у складу са законом, о чему је дужна да благовремено обавести послодавца.
Члан 91.
Један од родитеља са дететом до три године живота може да ради прековремено, односно ноћу, само уз своју писану сагласност.
Самохрани родитељ који има дете до седам година живота или дете које је тежак инвалид може да ради прековремено, односно ноћу, само уз своју писану сагласност.

Члан 92.
Послодавац може да изврши прерасподелу радног времена запосленој жени за време трудноће и запосленом родитељу са дететом млађим од три године живота или дететом са тежим степеном психофизичке ометености – само уз писану сагласност запосленог.

Члан 93.
Права из чл. 91. и 92. овог закона има и усвојилац, хранитељ, односно старатељ детета.

Члан 93а
 Послодавац је дужан да запосленој жени, која се врати на рад пре истека годину дана од рођења детета, обезбеди право на једну или више дневних пауза у току дневног рада у укупном трајању од 90 минута или на скраћење дневног радног времена у трајању од 90 минута, како би могла да доји своје дете, ако дневно радно време запослене жене износи шест и више часова.
 Пауза или скраћено радно време из става 1. овог члана рачунају се у радно време, а накнада запосленој по том основу исплаћује се у висини основне зараде, увећане за минули рад.