Узроци демографске кризе, Вршац 22. мај

1. Конференција „Узроци демографске кризе“ је окупила организације и експерте из Србије и других земаља како бисмо се на стручан и свестран начин суочили са озбиљним демографским проблемима који су захватили скоро све европске државе, а додатно су погоршани епидемијом ковида. Ова конференција треба да отвори серију сличних форума по градовима Србије.
Предавачи су настојали да кроз аналитику, статистику и друге методе објасне демографске трендове. Регионална и међународна сарадња је једно од главних обележја деловања мреже Савеза за живот. Представљен је нови концепт Активне заштите сваког детета и труднице од тренутка зачећа; програм подршке породицама са троје и више деце, итд.
Јавно-цивилно партнерство је формат рада који се данас у већини развијених држава подстиче на разне начине као оквир који омогућава да све стране своје квалитете унапреде и уграде у програме од општег значаја.
Међународни блок је донео укључења путем видео везе експерата из Шпаније (Алехандро Макарон, Ана дел Пино), Русије (Сергеј Чесноков), Белорусије (Андреј Зубенко), Украјине (Александр Ерух) и Бугарске (Христо Беров).
Место и време одржавања: Вршац, Гудурица; субота 22. мај 2021.
Домаћин: Друштво српских домаћина (http://drustvosrpskihdomacina.org.rs), организатор: Савез за живот (https://zazivot.org).

2.    Усвојена заједничка резолуција

Конференција Узроци демографске кризе, Вршац 22. мај 2021.

Друштво српских домаћина, Савез за живот

1.    Пратимо дуго времена демографске токове и нисмо изненађени оваквим развојем ситуације; апели струке и многобројних удружења нису претходних година довољно озбиљно схваћени. Изненађени смо недовољним ангажовањем надлежних установа.
2.    Предлажемо надлежном Министарству и Влади Србије пакет мера под називом Демографска платформа.
3.    Демографски проблем није само национални, већ и регионални и континентални.
4.    Молимо сараднике из Црне Горе да се формира одговарајућа, стручна нестраначка и неполитичка организација која би се бавила проблемима беле куге и заштите породице и била наш званичан сарадник.
5.    Препознати вештачки прекид трудноће као један од кључних узрока демографске кризе.
6.    Подршка пројектима Три плус, подршке породицама са троје и више деце, у квантитативном и квалитативном смислу (што више таквих породица и за унапређење њиховог животног стандарда и друштвеног статуса).
7.    Демографски програми и удружења која их развијају годинама треба да добију подршку државе и да целокупна делатност остане ванстраначка и надполитичка.
8.    Очекујемо јасну државну демографску стратегију по кључним тачкама: 1. анализа тренутне ситуације, 2. узроци и генеза демографске кризе, 3. визија реалних циљева краткорочних, средњорочних и дугорочних, 4. методе, програми и партнери за остварење циљева.
9.    Предлажемо да Народна скупштина и Влада Србије формирају демографске савете који ће оцењивати све предлоге закона и уредби с обзиром на позитиван или негативан демографски допринос.
10.    Захтевамо од Скупштине и Владе да се прогласи демографско ванредно стање и формира Стручни савет при Министарству демографије – Демографски кризни штаб у коме би лидери организација и експерти Савеза за живот имали значајну улогу.
11.    Сматрамо да је предлог закона о истополним заједницама штетан, неприхватљив и у супротности са моралним и верским уверењима велике већине грађана Србије различитих вероисповести.
12.    Предлажемо Министарству за бригу о породици и демографију и Влади Србије да усвоје Концепт активне заштите сваког детета и труднице од тренутка зачећа.
13.    С обзиром на велики број брачних парова који се лече од бесплодности (стерилитета), предлажемо систематске, ефективне и интезивиране програме усвајања деце као адекватну алтернативу за већину случајева вештачког прекида трудноће.
14.    Потребно је уложити озбиљне напоре и средства да би се умањио такозвани «одлив мозгова», тојест, исељавање младих, образованих стручњака.

3.    Видео запис конференције, обраћања учесника:

4.    Програм рада; учесници и теме:

Поздравна реч свештеника Епархије банатске Српске православне цркве и благослов за рад;

Саша Стевић, Пожаревац, Дан борбе против беле куге, Утицај медија на вредности младих и наталитет;

Мр Биљана Спасић, Крагујевац, Демографска пустош;

Коста Стјепановић, Рума, 7 година Међународне Православне иницијативе за забрану абортуса;

Протојереј Јован Пламенац, Бар, „Депопулација као посљедица грјешног начина живота (православни поглед)“;

Маријана Миликић, Српска традиција, Београд: Осврт на усклађивање школовања, каријере и породице;

Међународни блок:

Ана дел Пино, Eвропска мрежа Један од нас (One of us) – извршни координатор, Шпанија.

Алехандро Макарон, Фондација демографске ренесансе, Шпанија.

Сергеј Валентинович Чесноков, асоцијација За живот (За жизнь), директор московског фестивала За живот, доктор историјских наука, Русија.

Др Христо Беров, доцент савремене историје на универзитету, Софија, Бугарска.

Александр Ерух, Про-лајф Украјина, Кијев, Украјина.

Наталија Јарошевич, Центар подршке породици, материнству и деци «Покрова», Бобрујск, Белорусија.

Владица Гавриловић и Далиборка Несторовић, Покрет за децу Три плус, Чачак; Подизање свести грађана Србије по питању демографске слике и наталитета;

Горан Орлић, Друштво српских домаћина, Вршац, Предлог измена закона о вештачком прекиду трудноће;

Југослав Кипријановић, Центар за заштиту породице, Београд, Представљање филма „Непланирано“ – промоција у Србији;

Јована Вујновић и Богдана Гавриловић, ученице гимназије „Патријарх Павле“, Београд, Да ли се некада запитамо зашто људи одлазе из наше Србије?

Проф. др Сања Стошић, Србија, Демографија као битна одредница геополитичког положаја Србије, Центар за геополитичка истраживања „Српски одговор“;

Проф. др Милан Живојиновић, „Геополитичке последице нестанка српског народа – одлив мозгова“; Колевка је највеће пространство;

Миљан Ћеранић, Православно спортско друштво Света Србија, Кампања: Србија се роди;

Радојко Љубичић, Савез за живот, Београд, Активна заштита сваког детета од тренутка зачећа;

Мирослав Вујанић, Светосавске свечаности, Чачак, ‘Абортус – као убиство и непокајани грех’.

Дебата о излагањима и демографској ситуацији у земљи; усвајање заједничке резолуције, тојест закључака конференције.

5.    Детаљи обраћања:

Саша Стевић из Пожаревца је нагласио да је позитивна финансијска помоћ коју држава даје за рођену децу, али да људи желе пре свега осећај дугорочне сигурности друштвеног система, да би се одлучили на рађање деце. Најавио је да би следећа демографска конференција могла бити у Пожаревцу.
Алехандро Макарон, директор Фондације демографске ренесансе из Шпаније, каже да је у многим европским земљама присутна геронтократија, владавина пензионера, који представљају значајан удео бирачког тела, и то дисциплинован, што приморава многе националне извршне власти да омогућавају програме, попусте, итд за ову категорију становништва која је прикривени приоритет политичких елита и пол. система Европе.
Представници Покрета за децу Три плус из Чачка су указали на то да су активности за више рођене деце прави патриотизам. Бела куга је, према једном истраживању, на 8. месту у друштву као проблем, а по некима и на првом. Они су представили најаву цртаног филма Срећковићи и Три плус плес. Указали су на то да је потребна боља унутрашња информисаност мреже.
Горан Орлић из Друштва српских домаћина је изнео пример Исланда као земље са само 300.000 становника која брине о својим људским ресурсима и њиховом закону о прекиду трудноће. По њему бела куга ће бити наш главни проблем цео 21. век. Треба преузети мађарски државни програм кредита младим брачним паровима, с тим што се дуг отписује по једну трећину за свако рођено дете, а након трећег рођеног детета дуг је потпуно анулиран.
Проф. др Милан Живојиновић је подсетио да је термин „одлив мозгова“ први пут употребљен 1963. у Лондону због одласка енглеских стручњака у САД. 51.000 младих је отишло из Србије на Запад и у друге делове света 2019. године.

6. Активна заштита сваког детета и труднице од тренутка зачећа

Савез за живот

1.    Обавезна регистрација сваке трудноће у здравственој установи, итд, при Националном регистру трудноће. Трудница оставља своје контакт податке. Свака трудноћа је национални природни и друштвени ресурс од изузетног значаја за државу.
2.    Након годину дана жена добија позив, поруку, мејл, подсетник да обавести о исходу трудноће. Уколико је трудноћа пркинута абортусом, траже се детаљније информације и медицинска документација да је абортус изведен у складу са законом. Ниједна беба не сме да «нестане» без трага и гласа.
3.    Онемогућавање хемијског абортуса фармацеутским производима без одобрења лекара или надлежне комисије.
4.    Забрана интернет трговине фармацеутским абортивним средствима.
5.    Обавештење труднице телефонским позивом, смс поруком, мејлом, путем Вибера итд итд о дану када истиче законски рок од 10 недеља (од тренутка зачећа) када је дозвољено вршити вештачки прекид трудноће. Након тога дете је под пуном правном, медицинском и социјалном заштитом државе. Проверава се редовно здравствено стање труднице и нерођене бебе. Трудница се обавештава о свим погодностима и привилегијама (припадајућим средствима, итд) које има као мајка током трудноће, при порођају, током прве године живота бебе и даље.
6.    Материнство и детињство, као и заштита материнства и детета почињу од тренутка зачећа.
7.    Проглашење сваког детета од тренутка зачећа вредношћу од врхунског националног значаја. Проглашење абортуса негативном, неповољном и непожељном процедуром коју треба обесхрабрити и понудити јасне алтернативе.
8.    Обавезан ултразвук (4Д ако је могуће или сличан) фетуса тако да трудница јасно види физиономију своје бебе и чује откуцаје срца уз стручно појашњење процеса трудноће по недељама и месецима. Истраживања у САД су показала да 78 % трудница након оваквог ултразвучног приказа одустају од раније одлуке о абортусу.
9.    Свакој незапосленој трудници или трудници која има социјалне проблеме обезбедити месечну плату за одржавање трудноће због спречености за рад и додатних трошкова.
10.    Обавезне предабортивне консултације са обученим психологом и социјалним радником за све жене које се одлуче на прекид трудноће, како би им се указало на последице одлуке, могуће алтернативе, државне мере стимулације рађања и повећање наталитета, итд.
11.    Обавезни дани тишине, од 2 до 7 дана, у зависности од недеље трудноће итд – период у коме трудница, након свих испуњених процедура има прилику да преиспита своју одлуку о абортусу знајући за алтернативе, итд.
12.    Бесплатан порођај за труднице са економским проблемима и бесплатан беби пакет.
13.    Укинути суфинансирање вештачког прекида трудноће (као непожељне процедуре) из средстава Републичког завода за здравствено осигурање – све трошкове покрива актер абортуса.
14.    Јавним кампањама, итд, подићи знатно углед и престиж материнства и родитељства.
15.    Ефикасан програм усвајања као методе решења епидемије бесплодности, стерилитета великог броја парова у Србији и адекватне алтернативе абортусу и повишења наталитета.

7. Фотографије учесника из иностранства и делегата из Србије: Ана дел Пино – Шпанија, Алехандро Макарон – Шпанија, Сергеј Валентинович Чесноков – Русија, др Христо Беров – Бугарска, Александр Ерух – Украјина, Наталија Јарошевич – Белорусија; сала конференције – Вршац.)

8. Из посебног угла, критички осврт младих:

ДА ЛИ СЕ НЕКАДА ЗАПИТАМО ЗАШТО ЉУДИ ОДЛАЗЕ ИЗ НАШЕ СРБИЈЕ?

Из угла новијих генерација све више држављана Србије сматра да нема адекватне услове за живот и самим тим одлазе у иностранство мислећи да је живот тамо бољи. Под неадекватним условима мисли се на премале плате, велике трошкове, стамбено питање, незапосленост, што је и донекле тачно. Завршити факултет у Србији више не значи да ћеш пронаћи посао у својој струци, а још мање је загарантовано да ћеш бити добро плаћен. Млади одлазе са мишљу да ће њихово знање у страним државама бити више цењено и да ће за њега бити награђени, онако како би требало, што је случај последњих деценија. Школују се у Србији, а онда одлазе у другу државу и тамо добију прилику да покажу своје способности које овде нису могли.
Већина младих у  нашој земљи размишљају овако: зашто бих имао дете уколико имам малу плату, немам сталан посао, подстанар сам и једва себе издржавам, а треба да одвојим себи од уста како би нахранио неког. У последње време све се више дешавају нежељене трудноће које девојке решавају абортусима и анти-беби пилулама. О томе се не прича довољно, а самим тим младе девојке/жене ни не знају какав ефекат на њих има абортус и колико је то штетно. Нису свесне да у ком год тренутку изврше абортус оне гасе живот свом детету које неће добити прилику да живи. Морам поменути да много девојака мисле да кад изврше абортус убијају бебу уколико то ураде када је беба цела формирана, што није тачно.
У Србији случај са абортусима и наталитетом је застрашујућ. Годишње се роди око 65 хиљада беба а изврши између 150 и 200 хиљада абортуса што је за малу државу, попут наше, катастрофа, а о томе се недовољно дискутује. Ми већ годинама немамо позитиван природни прираштај. Годинама уназад нам је број умрлих (морталитет) знатно већи од живорођених (наталитет). Пад наталитета, одлазак људи из државе, који се годинама повећава, као и научника (одлив мозгова), прети нашој држави кроз неколико година и нестанак.
Са својих 17 година питам се, а понекад и плашим одговора колико ће Србија имати становника када ја будем имала 65 година, када будем ишла у пензију, јер желим да останем у својој земљи? У Немачкој и Америци ће имати ко да ради, а у Србији? Па за 100 година Србије неће бити, Србија ће постати зрно грашка које полако нестаје. Ми смо грана која се суши. О оваквим проблемима се можемо информисати путем  друштвених мрежа, док се на телевизији о овоме веома слабо прича. Пажња се придаје свим мање битним стварима. Држава допшта да једна млада девојка одузме свом детету живот без икаквог сажаљења. Сваки абортус који је спречен је прилика за нови живот.
Неопходно је да се пробуди свест о овим проблемима јер се неће сами решити, не треба да жмуримо на њих и да их непрестано склањамо под тепих, јер су промене итекако потребне.
Јована Вујновић и Богдана Гавриловић – Гимназија „Патријарх Павле“