Абортус или прекид трудноће кратка је интервенција која код неких жена оставља трајне последице. Пробијање зида материце, стерилитет и остале трагичне компликације неретко се припишу лекару који изводи интервенцију. С друге стране, мало се прича о ризику одлуке да се абортус уопште изврши, као и о стањима организма који може произвести компикације након одстрањивања плода.

Према статистичким подацима, у Општој болници “Ђорђе Јоановић” број извршених абортуса је у паду, али и даље брине чињеница да ту интервенцију траже изузетно младе девојке које нису рађале. Свест о опасности интервенције која се ради “на слепо”, многима је непознаница.

О абортусима, за портал И лове Зрењанин говори специјалиста гинекологије и акушерства др Дарко Радовановић, један од лекара који у зрењанинској болници ради на тој врсти интервенција.

Какво стање тренутно показује статистика о изведеним абортусима у зрењанинској болници?

Др Дарко Радовановић: Статистика често не представља реално стање онога што је “у народу”. Ипак, подаци евидентираних абортуса који су урађени у зрењанинској болници, показују да последњих година број тих ризичних интервенција опада. У 2010. години пријављено је 365, у 2011. години 297, у 2012. години 263 абортуса, а податак до новембра 2013. године од 210 абортуса, показује да се број прекида виталних трудноћа смањује из године у годину. Интервенције, прекиди трудноће, у зрењанинској болници раде се два дана недељно. Искуствено смо приметили да долази доста адолесценткиња, доста младих особа које нису рађале, а то није случај само у Зрењанину. Када причамо о младим девојкама, мислимо на оне до двадесете године живота.

Каква је процедура након што девојка или жена одлучи да жели да уради абортус?

Др Дарко Радовановић: Легалан, односно законски прекид у случају нежељене трудноће, дозвољен је на лични захтев до 10. недеље гестације. Старост трудноће и одређивање десете недеље почиње да се рачуна према последњој менструацији. Девојке старије од 16 година имају законски основ да са извештајем лекара специјалисте и надлежног гинеколога ураде абортус на лични захтев. Уколико је случај такав да девојка има мање од 16 година, са њом мора доћи старатељ. Има и особа које су пословно, односно правно неспособне и у тим случајевима такође мора доћи старатељ. О трудноћама које су старе од 10. до 20. недеље, одлучује комисија, а све преко 20. недеље, која представља половину трудноће, спроводи се уз одобрење етичког одбора. Ту се раде процене ризика за мајку, дете, узимају се у обзир генетичка обољења, податак да ли је трудноћа настала кривичним путем. У зрењанинској болници дозвољени су прекиди трудноће до 20. недеље, а жене које имају старију трудноћу од тог периода, упућују се на терцијарне установе, институте или клинике у Новом Саду или Београду.

Иако је абортус интервенција која се ради и завршава у једном дану, сама одлука није безазлена. Какве последице може оставити абортус на репродуктивне органе, живот после тога ?

Др Дарко Радовановић: То су врло озбиљне ствари. Све интервенције у материци које се не раде под могућношћу визуализације шупљине материце, изузетно су опасне јер се практично ради “на слепо” и према искуству лекара. Приликом таквих интервенција које се раде “на слепо”, може доћи до пробијања зида материце, до упалних процеса, повреде грлића, материце па до каснијих стварања прираслица које могу оставити трајне последице по питању стерилитета. Упални процеси могу довести до слепљивања зидова материце између којих се ствара везивно ткиво. Познате су ситуације у којима се годинама након урађеног абортуса, појави жеља за трудноћом, и тада се открива болна истина да је та интервенција оставила трајне компликације, тешко решиве и проблематичне. Такве ситуације су психички изузетно тешке.

Од чега зависи појава компликација?

Др Дарко Радовановић: Опасност од компликација зависи од састава материце, од тога да ли се интервенција ради први пут, да ли је жена рађала или не, као и од начина на који је урађен претходни порођај. Много је тежа интервенција када су претходни порођаји завршени царским резом јер постоји ожиљак на предњем зиду материце и на том месту може доћи до усађивања плода. Када се ради абортус таквог случаја, може се јавити озбиљно крварење. Велику улогу играју и неправилности у грађи материце, такозване урођене аномалије код којих трудноћа може бити смештена у рогу материце, а не треба изузети и појаву трудноће која се налази и у материци и ван материце што се рутинским прегледом јако тешко открива, нарочито код гојазнијих трудница. Што је трудноћа старија, процедура је компликованија. Из тог разлога, гинеколог мора у најскоријем времену утврдити трудноћу јер свако одлагање дијагностике доводи до пораста старости трудноће, и целокупан поступак након десете недеље компликованији је и административно и медицински. Волео бих да девојке и жене озбиљно схвате када кажем да “абортус није метод контрацепције”. Није исто радити абортус жени која није рађала и оној која јесте рађала. Када грлић материце једном прође порођај, њему је “познато” шта је трудноћа. Уколико девојка није рађала, глрић материце је чврст, има другачији облик, другачије је распоређено везивно ткиво. Абортус је лакше урадити код жена које су рађале, јер претходни порођај остави “искуство” у телу.

У неким ситуацијама девојке и жене прибегавају употреби пилула за контрацепцију и тако се штите. Међутим, након незаштићеног односа посеже се и за такозваним пилулама “дан после”. Како лекари посматрају такве одлуке?

Др Дарко Радовановић: Код нас се користе пилуле “дан после” које могу донекле помоћи и изазвати отежану имплантацију, односно усађивање плода, а крајњи исход је његово пропадање. Међутим, девојке или жене злоупотребљавају то јер таква пилула ремети менструални циклус и састав слузи на материци. Та пилула и онда када има оправданих индикација попут пуцања презерватива, силовања, не би требала да се користи више од два пута годишње. Она представља хитну контрацепцију. На западу је присутна и пилула за изазивање побачаја коју лекар преписује, а жена у кућним условима има побачај. Репродуктивни органи нису предвиђени за контрацепцију и само њихово име говори да су намењени рађању. Свако узимање поменутих пилула за одбацивање плода, контра је природи репродуктивних органа.

Говоримо о најгорим могућим компликацијама које могу настати прекидом виталне трудноће. Шта би жене о томе требале да знају?

Др Дарко Радовановић: Најгора ситуација није неплодност, најгора ситуација је смрт пацијенткиње. Сви су склони томе да гедају два корака унапред, а већина не гледа ни корак унапред. Уколико дође до пробијања материчног зида, свако решавање тог проблема је хируршко или лапароскоскопски, стављањем шава на место пробијања материце или отварањем стомака класичном хирургијом ради заустављања крварења. Међутим, ако крварење не може да се заустави ни таквим интервенцијама, следећи корак је одстрањивање материце, што представља апсолутни стерилитет. Код сваког оперативног тока, током операције и опоравка, постоје компилкације које су везане за састав крви и стања унутрашњих органа, при чему једна од најтежих компликација могу бити емболија плућа и смрт. Многи ће рећи: “то се не дешава често”. Нека се деси и у једном од 20.000 случајева, оној жени којој се то деси – статистика је стопостотна. Свака трудница пре интервенције потписује сагласност да постоји опција од компликација јер ми никад не можемо предвидети постоперативни опоравак, састав крви, квалитет крвних судова. То су најгоре ствари које могу да се десе само једном одлуком о прекиду нежељене трудноће.

Који су најчешћи разлози због којих жене доносе ризичну одлуку и затраже абортус?

Др Дарко Радовановић: Жене о томе разговарају са својим гинеколозима, а сам назив сале за интервенције, говори о томе да оне код нас долазе са већ донетом одлуком. Када жена легне на гинеколошки сто, то је последњи тренутак да се предомисли, и она на то има пуно право. Није лако донети о одлуку о прекиду нечега што је здраво, није лако пристати на хируршку интервенцију. Жене су у стресу када долазе у салу за интервенцију, некада се једва сете и основних података који су важни и које морају дати ономе ко врши интервенције. Имао сам у својој каријери пар случајева када су жене у последњем моменту одустале и јако ми је драго због тога. Мислим да би такве одлуке требале да буду заједничке, и саме жене али и партнера, породице, можда неке ближе околине. У неким земљама жена нема право да донесе одлуку о абортусу без одлуке партнера.

Порука женама зашто треба озбиљно схватити предност контрацепције.

Др Дарко Радовановић: Најједноставније ћу рећи – компликације које могу да се десе могу бити и озбиљне и тешке, са дуготрајним и неизлечивим последицама. Данас има доста метода сваремених контрацепција, и неке од њих нису јефтине, али се и поред тога многи користе народним методама, односно избегавањем односа у време олуваторних дана, што није прецизан метод. Сперматозоид може да се одржи у репродуктивним органима жене и до пет, а постоје информације и до седам дана, и када знамо да јајна ћелија живи 24 до 48 сати, онда је јасно да треба искључити слободне процене, поручио је др Радовановић.

Извор: www.ilovezrenjanin.com