Идеја “Цивилног друштва“ је наплеменитији продукт политичке теорије. Зато ја за себе тврдим да сам грађански фундаменталиста. Нажалост та прелепа идеја има једна проблем. Она је немогућа.

Брегзит је последњи доказ да се ради најплеменитијој утопији. Основна идеја ове утопије је развијање појединачних права. А развијање личних права је довело до еманципације и мушкараца и жена. Као последица смањио се број деце. Посебно је важно да се овакав начин понашања подстиче лажном науком. За резултат имамо да, што је у једном друштву развијенија идеологија цивилног друштва, то је број деце по мајци мањи. Како се та идеја све више развија и расту индивидуална права, то се број деце све више смањује. Тако да је могуће израчунати када ће сва та друштва изумрети. И нема изузетка. Што је идеја грађанског друштва јача то је дан, када ће друштво које је негује нестати, ближи.

Дакле “Цивилно друштво“ води човечанство у смрт. Оно што води у смрт није напредно. Ту се види како су нам критеријум савим побркани. Јер друштва која биолошки расту су друштва у којима је идеја цивилног друштва непостојећа. И што је идеја цивилног друштва мања то је наталитет већи. Дакле њима припада будућност. А таква су сва религиозна друштва.

Зато је савим јасно да се сви они који се боре за вредности цивилног сруштва могу поделити у четири категорије: генијални хуманисти, које љубав за човека толико опседа да напрсто не желе да виде ове чињенице, другу групу чине они који ништа озбиљно не знају. Трећу бескрупулозни типови који све виде али виде и где су фондови. И четврту која је комбинација претходе три. Дакле рационалан човек тешко може бити за идеологију цивилног друштва. Јер је свестан да је то исто као кад би милион долара бацио у ватру.