Погледајте дугометражни документарни филм „Срби – народ који нестаје“ из продукције Пријатељ Божји. Ово остварење представља живо сведочанство о катастрофалној демографској стварности српске државе и народа. Присетите се старе паметне изреке која каже: „На младима свет остаје!“. Финансијска ситуација у Србији јесте лоша, али шта ми као народ конкретно радимо да би живели боље?

Пре свега, људи до пре само стотинак година живели су без струје, електричних машина, често и без водовода, купатила итд. То из данашње перспективе изгледа готово немогуће или макар веома тешко. Па ипак су се изборили и преживели. Данас, када поседујемо благодат електричне енергије и машина, често је потребна само воља да се учине велике ствари. Народ се некад „држао заједно“, људи су се удруживали да би савладали препреке које би једног човека уништиле. Тако су једни другима помагали око градње кућа, обраде земље и чувања стоке. Најчешће је то било у кругу фамилије и комшија. Данас смо ми заборавили снагу заједничког залагања у одређеном смеру. Прихватили смо да стално јуримо за „нечим“ (најчешће новцем или нечим материјалним и истовремено непотребним), а да на крају ништа вредно не постигнемо. Лоше ствари се испрва чине примамљивим, али ако и осетимо краткотрајно задовољство, након тога остаје само грижа савести или осећај празнине. Праве ствари су оне због којих се поносимо читав живот, те због чега се поносе и наши потомци.

Кључ је дакле у синергији. За брз и ефикасан напредак потребна нам је здрава, добро васпитана и јака омладина. Из тог разлога абортус кошта најмање три пута: прво као духовни пад пред Богом и природом, други пут што губимо потомство и могућност да живимо боље и коначно трећи пут што морамо да платимо лекару да нерођено дете убије(без обзира да ли директно „из нашег џепа“ или из буџета, новац ће отићи у том правцу).

Говоре припадници духовне и интелектуалне елите који су своје научне ставове, сазнања и резулатете истраживања понудили на увид јавности: Његова Светост Патријарх српски Иринеј, Марко Сандаљ, оснивач Фондације Пријатељ Божији, академици Василије Крестић и Смиља Аврамов, Радован Тврдишић из Двери Српских, протојереј-ставрофор др Милош Весин, публицисткиња Биљана Спасић, професор на Универзитету у Кембриџу Небојша Радић, професор Марко Младеновић, свештеници Жељко Латиновић и Бранко Ћурчин, али и такозвани обични људи из народа, сељаци, мученици, страдалници…